Internetom do revolucije

Internet- sfera sačinjena od informacija i podataka koja počinje, ako već i nije, da bude dio ove naše planete na kojoj djelujemo, kako je nazva neko-Zemlja, jedna od onih sfera bez kojih život danas ne bi bio moguć? Nekad možda u dalekom futuru djeca u školi budu učila da je Internet dio nas, kao što je Atmosfera, na primjer. Zvuči malo nebulozno, čini se da nije normalan onaj ko ispisuje ove redove, ali sve činjenice upućuju na to; zamisli da iz Geografije učiš "Internet"? Uostalom, ako već postaje dio nas, nećemo ga učiti samo iz Geografije ili Biologije, učićemo ga i iz Psihologije i Komunikologije, možda bi već trebali početi. Za Geografiju i Biologiju ne znam, a za Psihologiju i Komunikologiju vidim, i te kako. Šta bi bilo sa Sjevernom Afrikom da nije Interneta i njegovog sluge Facebook-a? Da li bi određeni diktatori nastavili sprovoditi svoj apsolutizam, ne znam. U stvari, stanovnici tih država uopšte nisu znali da je to diktatura u najstrožijem obliku, sve do jednom, kad je Internet, u užem smislu Facebook malo zaživio kod mase. Sigurno je jedno: demonstracija i nereda ne bi bilo. Što ne znači da su Facebook, Twitter ili MySpace krivi za ono što se dešava. Naprotiv, krivi su oni diktatori jer su bili zaokupljeni nekim desetim stvarima pa nisu znali da je doba diktature prošlo, a da li će opet doći, je još jedna rečenica pod znakom upitnika. Ja kao petnaestogodišnjak ne želim da se miješam u vođenje neke tamo države, ne želim da se protiv ni jednom režimu, i ne želim da osporavam  Internet i neke društvene mreže, jer da mi nije njih, ovo što pišem sad pisao bih vjerovatno u neki od onih rokovnika, hemijskom ili naliv perom, a ovo što čitaš, vjerovatno nikada ne bi pročitao.

Kad je onomad, Marka Zuckerberga navodno ostavila djevojka, u glavu mu je došla neka ideja koju nije bilo teško realizovati. Nije to bila ideja o stvaranju Facebooka, kao ni o rušenju s vlasti nekog tamo afričkog diktatora, uostalom ja ne znam šta je on htio da napravi, ali opet znam da je ta ideja, kakva god bila, bila uslovljena mržnjom i bijesom, samo je na kraju drugačije ispalo; ispao je Facebook. Facebook o kojem svi pričaju svakodnevno kao uzroku Nečeg. Ne, nije Facebook uzrok, Facebook je samo oružje ili nekakvo pomoćno sredstvo da se izazove Nešto, koje je u ovom slučaju sve demonstrancije i protesti. Da li je Mark Zuckerberg onomad pomislio da će izvršiti ne samo cyber revoluciju nego i onu opštu: rušenja sa vlasti i tome slično. 

Pojavom njega, Facebooka, nama je otvoren prostor za drugi život, bolje reći sekundarni. U samo jednom trenutku možemo biti u kontaktu sa nekim iz Argentine ili SAD-a. Prosto kao Pasulj ili složeno kao Nebo, ne zna  se, znati se neće. Od dana kada smo otvorili one profile, rodili smo se još jednom, živimo dva života u isto vrijeme.