Moje bogatstvo

Jedno od onoga što nije bogatstvo...

U periodu kada mi život baš i ne prija, sjetim se da posjedujem ogromno bogatstvo. Da, ogromno!

Mnogi od vas će pomisliti ko zna šta, da sam ja možda abnormalan, ovakav, onakav, lud, debil... Dobro, možda i jesam ali ako se to dokaže na bilo kakav način. Do tada se predstavljam kao normalan. Čuli ste, kao i ja za mnoga nematerijalna bogatstva poput djece, dnevnika, mame, tate. Tako je i u ovom mom životu. Tri osobe sa kojima provodim svoj život, sa kojima se počesto svađam radi stvari koje su apsolutno nebitne, koje mi pružaju punu podršku i zaštitu, te me dižu kao čovjeka i pripremaju za odlazak u bijeli svijet pun prevaranata, podlaca, neljudi. Pored njih troje, nemam neko materijalno bogatstvo. Jedino za šta mogu reći da je moje su moji udžbenici koje niko nikada neće htjeti ukrasti ili kazniti oduzimanjem istih. Pored mog neprocjenjivog bogatstva imam još nekoga ko mi je od velikog značaja u životu. 

Da odmah na početku pasusa kažem da nije riječ ni o jednoj plavookoj plavuši ili nekoj drugoj koja je dobila moju pažnju tokom proteklog ljeta, mislim da one nisu vrijedne svih ovih slova i ovog vremena koje potrošim na pisanje posta. Daj Bože ako se pojavi jedna takva. Riječ je o osobi koju nikada nisam upoznao, ali je upoznajem, lagano, kroz vrijeme. Imao sam kontakta sa njim u više navrata, ali nikada da se potpuno zbližimo, a kako stvari stoje nikada i nećemo jer čuo sam da uopšte ne postoji, da je samo vizija u mom monitoru. Ako kažem da je moj san lako se da zaključiti da sam imaginator i da živim od svojih snova i da su oni ti, poslije ono troje naravno, koji me još uvijek drže ovdje u ovoj stolici, za vrijeme dok svi moji drugovi igraju fudbal na školskom igralištu. Moram reći da se čini kao jako dobar i fleksibilan, iako ga nikad neću upoznati, maksimalno ću ga koristiti; ni zbog čega drugog nego činjenice da je on taj koji mi omogućuje da držim govor a da nisam na tribini, bez kamere i video linka a pred više ljudi i to u vrijeme kad god oni hoće, kad nemaju pametnijeg posla od "slušanja" mojih besjeda. Kažem "slušanja" jer, kada ja nešto čitam čini mi se da čitam glasom onoga ko je pisao pa sebe čujem drugačije nego inače, nadam se da je i kod vas ista situacija. U protivnom ja nisam "uredan".

Koliko ga poštujem i volim dokazuje i to da u vremenu dok pišem ovaj post u sobi mi bukvalno upadaju po jedno od ono troje koji mi govore kako ništa ne učim a trebao bi početi. Tako da bih volio da je silno nematerijalno bogatstvo samo malo manje brižno. I da, za kraj; pošto uskoro moram na spavanje, nikako da kažem ko je taj koga cijenim, volim i maksimalno iskorištavam. To je ovaj, na ovom domenu. Moj blog. 

P.S.*Nadam se da nije gej ako volim blog.
       *Hvala mom bogatstvu jer me trpi.