Obratio sam pažnju
Objavljeno na portalu Frontal.ba i u Nezavisnim novinama
Obrazovanje je najveći i najsuvlji cvijet u Republici Srpskoj. Korijen tog cvijeta, oni što se zovu “prosvjetni radnici” (termin zaostao iz komunizma u kojem su svi bili radnici pa i profesori) nose najveću odgovornost za to. Ne svi, naravno, nego oni sujetni, a takvih je “samo” većina. To je jedna od naših specifičnosti, jer “sveti učitelji” ne bi trebalo da budu reprezentativci ogorčenja, nego srdačnosti. Upravo takvi su na moj tekst “Obrazujte se kod Nas” reagovali veoma diktatorski, posredno mi poručujući da “obratim pažnju na ono šta i kako pišem”. Njima zato danas darujem ovih nekoliko redova. Onim drugima, vječno poštovanje njihovog đaka!
Šta mislite da postižete dok govorite kako je naše obrazovanje divno i kako je svaki dan u godini Božić, kako su bezobrazni oni koji kažu istinu i kako su mnogi od vas cijenjeni u društvu? Uvjerio sam se, ništa. Nažalost, to društvo je začaran krug ljudi poput vas koji nemaju nikakav autoritet da iznose takve tvrdnje. Krivo mi je jer mnogi mladi ljudi strahuju od vaše sujete, a uz pomoć tog straha vi ostvarujete svoju bolesnu težnju ubijanja volje u njima. Oprostite na istini, ali rekli ste mi i ja sam samo obratio pažnju.
Kada je diskutovano o obrazovnom sistemu u Finskoj, većinski ste napravili branu tom razgovoru. “Zašto?” pitao sam jednom, “Ne valja to”, rečeno mi je. Naravno da nije valjalo, jer bili ste svjesni da biste u takvom sistemu morali biti licencirani i da bi se vaš rad i njegovi rezultati redovno kontrolisali. Sada ste nedodirljivi. Potpuno zaštićeni besmislenim ugovorima “za vječno”.
Objasnite kako je moguće da vi najgori vidite mane nekome ko se pokazao kao najbolji? Pogledajte se u ogledalo. Biće teško, ali budite iskreni prema sebi. Ne želim da izgledam ogorčeno, ali poručili ste mi, a ja sam opet obratio pažnju.
Dugo sam o tome razmišljao i razgovarao sa drugim ljudima. Pokušao sam da
razumijem šta to živi u vama što vas tjera na ubijanje volje u onima koje učite. Govorite da su mladi ljudi loši, da su pali pod uticaj sapunica, starleta… ali vi ste ih izgradili takvima. Ubijeđen sam u to, jer mnogi od vas poništavaju drugačije poglede svojih učenika. Svjedok sam kako se jedinica bez razmišljanja “poklanja” učeniku koji kaže da je Marko Kraljević onomad bio ono što bi se danas nazvalo stranim agentom ili plaćenikom. Jer nema diskusije, nema slobode sa onima koji ne znaju da postoje mnoge istine, a da ono što su oni čuli možda to i nije. Onima što ne znaju da neke stvari nikada neće biti utvrđene sa stoodstotnom naučnom tačnošću. Nisam ja taj koji ne voli svoj narod, niti ću ikada biti izdajnik, ja sam samo poslušao vas i - obratio sam pažnju.
Gospoda na “najvišem nivou” nikada nije bila zainteresovana za kvalitet obrazovnog sistema, jer logično je da njima odgovaraju intelektualne cigle od kojih se mogu graditi zgrade otporne na zemljotrese inventivnosti. U slučaju takvog zemljotresa, te zgrade ne samo da bi bile otporne, nego bi zemljotres doživio i javnu sramotu.
A vi sujetni ste graditelji takvih zgrada. Vi ste oni koji nas uče da se podsmijavamo drugačijem. Ovo kažem teška srca, ali vi ste nešto najlošije što se moglo desiti našem društvu. Vi ste dželati naše inteligencije. Vama se mora pružiti otpor.
Ipak, jedina dobra poruka koju ste mogli da date mladom čovjeku, makar i nehotično je poruka koju sam dobio ja. Zato vam hvala na tom duhovnom prosvijetljenju. Ranije nisam smio, a sada eto – obratio sam pažnju.
Obrazovanje je najveći i najsuvlji cvijet u Republici Srpskoj. Korijen tog cvijeta, oni što se zovu “prosvjetni radnici” (termin zaostao iz komunizma u kojem su svi bili radnici pa i profesori) nose najveću odgovornost za to. Ne svi, naravno, nego oni sujetni, a takvih je “samo” većina. To je jedna od naših specifičnosti, jer “sveti učitelji” ne bi trebalo da budu reprezentativci ogorčenja, nego srdačnosti. Upravo takvi su na moj tekst “Obrazujte se kod Nas” reagovali veoma diktatorski, posredno mi poručujući da “obratim pažnju na ono šta i kako pišem”. Njima zato danas darujem ovih nekoliko redova. Onim drugima, vječno poštovanje njihovog đaka!
Šta mislite da postižete dok govorite kako je naše obrazovanje divno i kako je svaki dan u godini Božić, kako su bezobrazni oni koji kažu istinu i kako su mnogi od vas cijenjeni u društvu? Uvjerio sam se, ništa. Nažalost, to društvo je začaran krug ljudi poput vas koji nemaju nikakav autoritet da iznose takve tvrdnje. Krivo mi je jer mnogi mladi ljudi strahuju od vaše sujete, a uz pomoć tog straha vi ostvarujete svoju bolesnu težnju ubijanja volje u njima. Oprostite na istini, ali rekli ste mi i ja sam samo obratio pažnju.
Kada je diskutovano o obrazovnom sistemu u Finskoj, većinski ste napravili branu tom razgovoru. “Zašto?” pitao sam jednom, “Ne valja to”, rečeno mi je. Naravno da nije valjalo, jer bili ste svjesni da biste u takvom sistemu morali biti licencirani i da bi se vaš rad i njegovi rezultati redovno kontrolisali. Sada ste nedodirljivi. Potpuno zaštićeni besmislenim ugovorima “za vječno”.
Objasnite kako je moguće da vi najgori vidite mane nekome ko se pokazao kao najbolji? Pogledajte se u ogledalo. Biće teško, ali budite iskreni prema sebi. Ne želim da izgledam ogorčeno, ali poručili ste mi, a ja sam opet obratio pažnju.
Dugo sam o tome razmišljao i razgovarao sa drugim ljudima. Pokušao sam da
razumijem šta to živi u vama što vas tjera na ubijanje volje u onima koje učite. Govorite da su mladi ljudi loši, da su pali pod uticaj sapunica, starleta… ali vi ste ih izgradili takvima. Ubijeđen sam u to, jer mnogi od vas poništavaju drugačije poglede svojih učenika. Svjedok sam kako se jedinica bez razmišljanja “poklanja” učeniku koji kaže da je Marko Kraljević onomad bio ono što bi se danas nazvalo stranim agentom ili plaćenikom. Jer nema diskusije, nema slobode sa onima koji ne znaju da postoje mnoge istine, a da ono što su oni čuli možda to i nije. Onima što ne znaju da neke stvari nikada neće biti utvrđene sa stoodstotnom naučnom tačnošću. Nisam ja taj koji ne voli svoj narod, niti ću ikada biti izdajnik, ja sam samo poslušao vas i - obratio sam pažnju.
Gospoda na “najvišem nivou” nikada nije bila zainteresovana za kvalitet obrazovnog sistema, jer logično je da njima odgovaraju intelektualne cigle od kojih se mogu graditi zgrade otporne na zemljotrese inventivnosti. U slučaju takvog zemljotresa, te zgrade ne samo da bi bile otporne, nego bi zemljotres doživio i javnu sramotu.
A vi sujetni ste graditelji takvih zgrada. Vi ste oni koji nas uče da se podsmijavamo drugačijem. Ovo kažem teška srca, ali vi ste nešto najlošije što se moglo desiti našem društvu. Vi ste dželati naše inteligencije. Vama se mora pružiti otpor.
Ipak, jedina dobra poruka koju ste mogli da date mladom čovjeku, makar i nehotično je poruka koju sam dobio ja. Zato vam hvala na tom duhovnom prosvijetljenju. Ranije nisam smio, a sada eto – obratio sam pažnju.
Lepo.
ОдговориИзбриши